Аеродром Дивци у Априлском рату 1941. године

10. април 1941.

Током јутра је командир 7. армијске извиђачке групе, капетан I класе Казимир Жидник, наредио прелет групе са летелишта Смедеревска Паланка на помоћно летелиште Дивци код Ваљева, снаге десетак старих извиђачких авиона типа Потез 25 и Бреге 19. Прелет је наређен од Команде ваздухопловства Краљевине Југославије претходне вечери. На Дивцима се већ налазио део авиона из састава Транспортне групе, састављене од дела мобилисаних авиона компаније Аеропут.

Командир групе је на лаком извиђачком авиону типа Рода повео групу у правцу Ваљева. Услед недостатка радио везе прелет нису најавили противавионским јединицама које су се налазиле на рути прелета. Већ приликом првог сусрета са истим, отворена је паљба и Рода капетана Жидника је оборена, док се остатак групе растурио, наставивши свако за себе у правцу Ваљева. Командир групе и његов сапутник су прошли неповређени.

У групи се налазио и резервни поручник пилот Милош Кујунџић који је без извиђача летео у Потезу 25 белог ескадилског броја 8. Приликом приласка Дивцима, непосредно пре слетања, противавионска одбрана летелишта је отворила паљбу, обзиром да није било никакве најаве прелета са других летелишта. По сећању самог Кујунџића, имао је осећај као да пролеће кроз ватрени зид. Срећом по њега, једна граната је само оштетила упорницу стајног трапа, што је пилот осетио приликом слетања јер се авион нагао на леву страну. Неповређени пилот је отишао у правцу Ваљева, где му се стицајем околности налазила супруга на порођају. Остатак групе који је приспео на Дивце је ту преноћио и сутрадан прелетео на помоћно летелиште Калесија поред Тузле. Кујунџићев авион је остао неоправљен на летелишту, да би га пар дана касније заробиле немачке јединице у наступању.

12. април 1941.

52. ваздухопловна група 2. ловачког пука налазила се на помоћном летелишту Кнић. Командант 2. ловачког пука потпуковник Франце Пирц и технички официр пука резервни поручник инжењер Борис Цијан узлећу са два Харикена у пратњи командира 163. ескадриле капетана I класе Милоша Бајагића ка Београду и слећу на земунски аеродром не знајући да је већ евакуисан и под контролом наоружаних Фолксдојчера. Чим су Пирц и Цијан дорулали до хангара истрчали су наоружани цивили и под претњом оружја их натерали да угасе моторе. Капетан Бајагић који је био нешто даље иза њих, видевши шта се дешава, окренуо је свој Харикен и под пуним гасом започео узлетање. Фолксдојчери су на њега отворили пушчану ватру али је Харикен успео да узлети. Био је то уједно и последњи лет неког авиона Ваздухопловства војске Краљевине Југославије изнад разореног Београда. Бајагић се потом упутио ка помоћном летелишту Дивци у непосредној близини Ваљева са претпоставком да тамо још нема Немаца. Прилком слетања на Дивце које је било познато као подводно летелиште са меком подлогом, Бајагићев Харикен се преврће на леђа док је пилот према сведочењима, био тешко повређен. Пребачен је одмах у ваљевску болницу где је преминуо истог дана. Шпекулисало се са податком да је био рањен приликом избегавања заробљавања на земунском аеродрому и да је то разлог превртања на слетању. Архив ваљевске болнице за период 1941-1944. године је уништен у рату тако да није било могуће извршити увид у пријемни картон капетана Милоша Бајагића. Сахрањен је на ваљевском гробљу.

– 1 –– 2 –
– 3 –
– 4 –
– 5 –

Потписи фотографија:

1. Резервни поручник Ваздухопловства војске Краљевине Југославије Милош Љ. Кујунџић и познати послератни адвокат из Београда. (колекција Александар М. Огњевић)
2. Лаки извиђачки авион Потез 25 пилота Кујунџића који је оштећен пријатељском ватром приликом слетања на Дивце 10. априла 1941. У таквом стању су га заробиле немачке јединице. (колекција Michel Ledet)
3. Капетан I класе пилот – ловац Милош П. Бајагић, командир 163. ескадриле 2. ловачког пука. (колекција Александар М. Огњевић)
4. Ловачки авион Хокер Харикен Мк.I са којим је капетан Бајагић имао несрећан удес приликом покушаја слетања на летелиште Дивци 12. априла 1941. Знатижељни немачки војници прегледају олупину 24. априла 1941. (колекција Ђорђе И. Николић)
5. Поглед на Бајагићев Харикен који је сада већ окренут на точкове и прилично девастиран од стране немачких војника који су са њега узимали сувенире. У позадини се види пут Ваљево – Београд на дан 31. маја 1941. (колекција Ђорђе И. Николић)