Pre ulaska u pitomi srbijanski grad. Valjevo (prvi put se pominje 1019. godine), na 12-om kilometru vas dočeka sportski aerodrom Divci. O ovom, jednom iz niza sportskih letelišta, koje upotrebljavaju i beogradski piloti, a koristi se za obuku i letenje sportskih pilota, jedriličara, padobranaca, motornih zmajara i paraglajderista…
Aeroklub je u Valjevu osnovan l.januara 1933. godine, kada je i održana osnivačka skupština, na kojoj je izabran upravni odbor u sastavu: S. Protić, advokat – za predsednika; dr R. Stefanović – za potpredsednika i Emil Šmit, pilot – za sekretara, a ovaj značajni događaj je najavljen i u listu »Glas Valjeva«. Na kraju godine je Aeroklub imao 67 aktivnih i 8 pomažućih članova; članarina je iznosila 2 dinara mesečno, a članska karta i značka 5 dinara. Sledeće godine se na njegovom čelu nalazio general Vuko Lepetič, a posle njega trgovac Miloš Korač.
Početkom 1937. godine se formira ogranak Aerokluba (imao svoj pečat i upravu) u Stručnoj produžnoj zanatskoj školi na čelu sa Pantelijom Pešićem, gde se osniva modelarska sekcija i organizuje prvi kurs vazduhoplovnog modelarstva pod rukovodstvom najaktivnijeg člana Čede Miloševića, dok prvi zvanični instruktor postaje upravo Pantelija Pešić. Predsednik Miloš Korać je pružio dragocenu pomoć u opremanju modelarske radionice, a zaista pravi kuriozitet za to vreme predstavlja njegov poklon – testera za drvorez na električni pogon, donesena iz Budimpešte. Prvi aeromiting je u Valjevu održan 21. juna 1937. godine na letelištu »Dabića polje« (gde se danas nalazi preduzeće »Krušik«) uz učešće civilnog i vojnog vazduhoplovstva i skakanje padobranaca.
Sa početkom Drugog svetskog rata 1941. aeroklub prestaje s aktivnim radom. Tek 1946. godine dolazi do ponovnog aktiviranja vazduhoplovstva, te jedan od prvih jedriličara u Valjevu Predrag Jovanović (završio jedriličarski kurs na radnoj akciji) sa grupom entuzijasta aprila meseca 1947. osniva Sportsko-vazduhoplovno društvo »Sreten Dudić« (u čast pilotu poginulom u španskom građanskom ratu) i postaje njegov prvi predsednik. Društvo već u startu okuplja 165 članova, krajem 1948. godine ga VSJ nagrađuje radio-aparatom »Kosmaj« (za to vreme retkim i vrednim uređajem), a već 1949. prerasta u Aeroklub »Sreten Dudić«.
U toku 1950. godine se u aeroklubu odvijao rad u domenu modelarstva, jedriličarstva i padobranstva, ali je praktična obuka i dalje izvođena van Valjeva. U julu mesecu 1951. su na aerodromu »Divci« prvi put izvedeni skokovi padobranaca iz aviona šće-2, dok izgradnja prvog hangara počinje 1952. godine zahvaljujući direktoru »Krušika« gospodinu Trkulji. Za upravnika Vazduhoplovne škole biva imenovan nastavnik jedriličarstva – Rasim Skarep i već oktobra 1952. započinje prvu obuku jedriličara na jedrilici Roda, čime počinje vrlo značajna etapa u radu aerokluba. Naredne 1953. godine je nabavljena jedrilica Čavka, održan je i aeromiting u Đenovcu kod Valjeva, a u septembru je počela obuka prve grupe motornih pilota. Aeroklub tada menja naziv u »Krušik« – Valjevo, a za predsednika biva izabran – pukovnik Stevan Rauš. Več 1955. godine aeroklub je u svom letačkom parku imao: 3 jedrilice, 2 aviona i 2 autovitla; a posedovali su i kamionet i mali auto- bus za prevoz letača i padobranaca na aerodrom, izgrađeni su objekti na aerodromu, dovršena je jedrilica Roda sopstvene izrade, kupljena jedrilica čavka, a Komanda RV je organizovala meteo-stanicu sa najneophodnijim instrumentima i stalnim osobljem, čime su stvoreni uslovi za još intenzivniji rad. U toku 1956. godine je izvedeno 1250 letova na jedrilicama Roda, Čavka i Jastreb i 400 na avionima Fizir i Po-2. U toku 1957. i 1958. godine se nastavlja intenzivna obuka modelara i jedriličara. Ali, usled nedostatka finansijskih sredstava Vazduhoplovna škola prestaje da radi u jesen 1959. i aktivnost aerokluba se svodi na minimum.
Tek 1966. godine aeroklub počinje da oživljava: modelarski kursevi se održavaju u aeroklubu, dok jedriličari, padobranci i motorni piloti obnavljaju letačka zvanja i dozvole u Beogradu i Trsteniku. U junu 1967. se na aerodromu »Divci« organizuju republička takmičenja slobodnoletećih modela i raketaša, a početkom 1968. aeroklub dobija 8 hektara zemljišta na korišćenje za aerodrom. U 1969. raketni modelari na mnogobrojnim takmičenjima postižu izvanredne rezultate. Ali, u zimu se pod teretom snega ruši drveni hangar i tada bivaju uništena sva letačka sredstva aerokluba.
Revitalizacija aerokluba nastupa u jesen 1970. godine kada ponovno započinje gradnja hangara, a u radni odnos se prima Milan Torbica, nastavnik jedriličarstva, koji dužnost upravnika Vazduhoplovne škole vrši do 1987. godine i neosporno predstavlja legendu ovog aerokluba i čoveka izuzetno zaslužnog za njegov plodan rad, uspehe, aktivnosti i rezultate. U toku 1971. godine aeroklub je letačku aktivnost izvodio na 4 jedrilice (tipa Delfin, Vaja i Blanik), na 4 aviona (tipa Lokheed i Citabria) i sa 30 padobrana. Ova godina predstavlja godinu preporoda aerokluba sa 4.600 letova i 875 časova naleta, uz 236 padobranskih skokova, te za postignute rezultate aeroklub dobija Septembarsku nagradu grada Valjeva. U 1972. godini članovi aerokluba učestvuju na svim takmičenjima na nivou opštine, republike i države postižuči izvanredne rezultate, a Valjevo je domaćin padobranskog prvenstva na nivou republike.
Tih sedamdesetih godina je aeroklub u svom letačkom parku imao avione: Aero-3, Kurir i Po-2 (»Polikarac«) jednosed, zatim su 1971. nabavljeni avioni Lokheed AL-60 sa 6 sedišta i Citabria CH-10 i kupljena školska jedrilica Blanik L-13. Nabavljen je i LINK-trejner,u to vreme najsavremenije sredstvo za simulaciju instrumentalnog i noćnogletenja. Ubrzo i prva Utva-75 stiže u aeroklub, te avion Piper 18 Super cub i jedrilice Cirrus 75 STD i Blanik. Broj članova aerokluba 1974. dostiže impozantnu cifru 400, od koje čak 114 takmičara – sportista. Kompletan trenaž padobranaca i pilota – rezervnih oficira se provodio za potrebe komandi na avionima Utva-75 i Aero-3, a predsednik aerokluba je bio general Đuka Ljiljak.
Uspesi valjevskih modelara se nastavljaju, a najveće zasluge zasigurno pripadaju Branislavu Teodoroviću, entuzijasti i vrsnom modelaru, koji je go’- dinama rukovodio ovom sekcijom i ceo svoj život posvetio radu sa najmlađim vazduhoplovcima – modelarima i maketarima.
Inžinjerijske jedinice JNA 1980. vrše rekonstrifkciju poletno-sletne staze aerodroma »Divci«, te najveći deo letelica aeroklub preseljava na aerodrom »Veliki Radinci« kod Sremske Mitrovice i tu obavlja letačku aktivnost. Septembra meseca 1981. je održan prvi »Otvoreni padobranski kup grada Valjeva«, koji narednih godina postaje tradicionalno jedno od najjačih i najmasovnijih padobranskih takmičenja međunarodnog karaktera. Kupovinom mašina za obradu metala aeroklub sledeće godine osniva i svoju radionicu za izradu modelarskih raketnih motora, SOUR »Krušik« 1985.godine je kompletno oprema, Tomislav Nedić biva imenovan za njenog rukovodioca, a 1988. godine počinje proizvodnja i izvoz ovih godinama neprevaziđenih motora. U ovom periodu je iškolovan najveći broj nastavnika motornog letenja, jedriličarstva i padobranstva.
Možda krunu uspeha u ovom periodu u motornom letenju predstavlja uspeh pilota aerokluba Vlade Simića, Zorana Markovića i Miodraga Živkovića, koji su tri godine zaredom 1986.,1987. i 1988. bili pitomci Škole rezervnih oficira JNA,čime se do sada ne može pohvaliti nijedan naš aeroklub. Nakon Milana Torbice na dužnosti upravnika Vazduhoplovne škole su se u kraćim periodima nalazili Miroljub Savatijević, Predrag Milošević i Miroslav Maksimović, a 1989. godine Milivoje Petrović prima tu dužnost i uspešno je obavlja i danas. Ovaj dugogodišnji nastavnik motornog letenja, uspešan padobranac i jedriličar, istinski zaljubljenik u vazduhoplovstvo i pravi entuzijast, višestruki prvak Srbije i Jugoslavije u aeroreliju i pobednik mnogih takmičenja u preciznom letenju – nesumljivo je najuspešniji sportista u plodnoj i bogatoj istoriji aerokluba.
Krajem devedesetih godina aeroklub je u samom vrhu, a letačkom aktivnošću mnogobrojnog članstva čak i najuspešniji aeroklub VSJ. Komanda RV 1990. godine aerodrom »Divci« odabire kao najpovoljniji u SFRJ za osnovnu obuku jedriličara i za selektivno letenje, te dve godine zaredom organizuje internatsku obuku pitomaca Vazduhoplovne gimnazije »Maršal Tito« iz Mostara. Tako su 33 pitomca ove vojne škole, danas borbeni piloti RV, svoja krštenja u vazduhu doživeli baš u Valjevu. Ovaj aerodrom je i od strane Pilotske akademije iz Vršca preporučivan i korišćen za sletanje na maršrutnim letovima studenata redovnih klasa JAT-a. Uprkos svim nedaćama, valjevski pa- dobranci i piloti su upravo u deceniji na izmaku ostvarili svoje najveće i najblistavije rezultate i uspehe na sportskim takmičenjima, a aeroklub uspeva da nabavi i nova letačka sredstva – 1992. aeroklubu je vraćeno autovitlo za vuču jedrilica TAM-TOST, a dodeljena mu je još jedna Utva-75 od strane VSS, kao i jedrilica DG-101G. Septembra 1993. prvom akrobatskom obukom u motornom letenju na avionu Zlin 526F rukovodi nastavnik Stevanović Miladin-Cakan i 3 pilota aerokluba s uspehom završavaju obuku i ispit za upis ovlašćenja za izvođenje punih akrobacija a jedan pilot za izvođenje osnovnih. (Danas ovo ovlašćenje u Jugoslaviji ima samo desetak pilota!) Istogleta je organizovan veliki aeromiting i obeleženo 60 godina postojanja aerokluba, kao jednog od najstarijih na Balkanu. U jesen je organizovana i velika osnovna obuka 16 padobranaca iz Grčke s akcentom na obuci u višim tehnikama izvođenja skokova, kao i u proširenju saradnje s aeroklubovima, i vazduhoplovnim savezima i van granica naše zemlje. U ovom periodu je u dva navrata predsednik aerokluba bio Ljubiša Aleksič, zatim Predrag Milošević, a od 1994. Ljubivoje Davidović – veliki poklonik vazduhoplovstva, dokje na funkciji direktora Aleksa Radovanović, pilot i dugogodišnji član aerokluba. Iste godine aeroklub menja ime u Aeroklub »Valjevo«, koje i danas nosi.
Padobranac Milivoje Savić 1994. osvaja titulu najboljeg juniora Jugoslavije. Iste godine posada Milivoje Petrović – Miodrag Živković osvaja prvenstvo Jugoslavije u aeroreliju, a godinu dana kasnije ponavlja isti uspeh, te zahvaljujući tako blistavim rezultatima učestvuje na Svetskom prvenstvu u Danskoj 1995., a godinu dana kasnije 1996. i na Evropskom prvenstvu u Češkoj i postiže zaista impresivne rezultate. Na osnovu tih rezultata FAI sa sedištem u Parizu aeroklubu »Valjevo« dodeljuje diplomu za celokupnu dugogodišnju aktivnost i zapažene i konstantne uspehe u sportskom vazduhoplovstvu.
U godinama koje slede aktivnosti su usmeravane na usavršavanje letačkih kadrova, na uređenje aerodroma i prevođenje u kategoriju za javni va- zdušni saobraćaj, pa je 1995. godine aeroklub osnovao preduzeće »Aerodrom Valjevo« i postao većinski vlasnik. Aeroklub je sada i vlasnik celokupne imovine – svih sredstava, letelica i aerodroma u celini.
Posle 1999. godine rata i zatišja u domenu takmičenja, posada Petrović – Živković na ovogodišnjem Prvenstvu Srbije nastavlja tradiciju vrhun- skih uspeha ponovno osvojivši prvo mesto.
Aeroklub trenutno raspolaže sa 4 aviona: Utva- 75, Piper-18, Citabria i Zlin 526-F, kao i sa 6 jedrilica – 2 školske tipa Blanik za obuku pilota i sportske – trenažne tipa Cirrus75 – Standard, DG-101 i Vuk-T i sa 30 vrhunskih padobrana za osnovnu obuku i takmičenja. Jedriličarstvo, motorno letenje i padobranstvo danas ravnopravno predstavljaju osnovnu delatnost aerokluba, s tim što su poslednjih godina u izvesnoj prednosti jedriličarstvo i motorno letenje. Iako i jedriličari imaju vrlo lepe i zapažene rezultate, ipak istinsku snagu aerokluba čini motorno letenje. Veliki broj pojedinaca i kolektiva, privatnih preduzeća i vazduhoplovnih entuzijasta aeroklubu pružaju nesebičnu moralnu i materijalnu podršku. Vrlo uspešna saradnja se ostvaruje s aviokompanijom »Prince Aviation« iz Beograda, koja praktični deo – letenje obavlja na aerodromu »Divci«. U toku su pripreme za realizaciju projekta »Aeroinženjeringa« za izgradnju betonske piste i pratećih objekata na aerodromu, kako bi se aerodrom mogao koristiti i u komercijalne svrhe. Time će se sigurno poboljšati uslovi za letenje u noćnim i u složenijim meteorološkim uslovima, a podići će se i kategorija aerodroma, te će on moći da primi i saobraćajne avione. Članovi aerokluba »Valjevo« ne kriju radost zbog toga, jer žele da svom aeroklubu, kroz koji je prošlo hiljade modelara, jedriličara, padobranaca i motornih pilota, vrate nekadašnji ugled i mesto u našem vazduhoplovstvu. Nekako ste skoro prisiljeni da verujete u optimizam ovih ljudi iz pitomine, gde se završavaju obronci Fruške gore i započinju – otvaraju se vrata planine Rudnik. Poželimo im još mnogo, mnogo uspeha!
profesor Radmila Tonković